Protiv kolonijalnog položaja Vojvodine unutar vlastite države

Na predstavljanju Vojvođanskog manifesta Akcije progresivne Vojvodine (APV) u utorak, 21. februara, u organizaciji APV i Pokreta slobodnih građana (PSG) prisutnima se obratila narodna poslanica i predsednica Vojvođanskog odbora PSG-a Ana Oreg, koja je prisutne pozdravila i rekla da ta organizacija vidi Vojvodinu „kao autonomnu regiju zasnovanu na građanskim i liberalnim idejama, kao model za buduću regionalizaciju Srbije i da zato pokrajinu moramo urediti da bude primer svima ostalima“.

Ona je napomenula i da su „tri zakona kroz čije je donošenje ili izmene moguće poboljšati autonomni kapacitet Vojvodine“.

„Na prvom mestu je zakon o finansiranju, koji nije donet, a Ustavna je obaveza i rok za njegovo donošenje je istekao, ne slučajno još davne 2008. godine. Neophodno je izmeniti i dopuniti još dva zakona: Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i Zakon o javnoj svojini“, objasnila je Ana Oreg.

Ona je dodala kako je trenutno u fokusu Pokreta slobodnih građana izrada Zakona o finansiranju, te kako planiraju da predlog tog zakona podnesu u Narodnoj skupštini Republike Srbije u najskorije vreme.

„Za ovaj predlog tražićemo i najširu podršku građana Vojvodine“, najavila je Ana Oreg.

Nikola Ačanski jedan je od osnivača APV-a i jedan od autora Vojvođanskog manifesta. Govoreći o političkoj istoriji Vojvodine on je istakao kako postoje tri dominantne istorijsko-političke paradigme koje su oblikovale narativ o Vojvodini i tzv. „vojvođansko pitanje“: građansko-liberalna paradigma, nacionalistička paradigma i socijalistička (komunistička) paradigma, te da je svaka od te tri ideologije donela nešto novo u samorazumevanju Vojvodine i ljudi koji su ovde živeli i žive.

„Mi smo se i okupili i napisali ovaj manifest s ciljem da razvijamo jednu široku platformu gde ćemo moći zajedno da se izborimo za ono što nam kao građanima Vojvodine pripada“, rekao je Ačanski.

„Želimo da stvorimo novi narativ, naše viđenje stvari, i kao opšta politička platforma želimo da pozovemo i ostale da pokrenemo ovo pitanje“, rekao je Aleksandar Jovanović, iz APV-a i jedan od tvoraca Vojvođanskog manifesta, na promociji tog dokumenta.

Govoreći ukratko o Vojvođanskom manifestu on je rekao da je to „retrospektiva događaja, stanja i procesa kroz koje je prolazila Vojvodina kao politički, istorijski, geografski, kulturni pojam“.

Jovanović je rekao da je u Manifestu upotrebljen termin „gotovo kolonijalni položaj Vojvodine u vlastitoj državi“.

„Temin unutrašnja kolonizacija nije nov termin u političkim i sociološkim teorijama i koristi se da se napravi distinkcija kolonijalizma, kolonizacije. Kolonijalni položaj u vlastitoj državi zapravo je unutrašnja kolonizacija, a ona podrazumeva dihotomiju na centar i periferiju, odnos moći potčinjenih i dominantnih, eksploatisanih i eksploatatora, moćnih i onih bez moći“, objasnio je on.

Jovanović je naglasio i da je u tom jednosmernom odnosu iskazivanja moći od centra prema periferiji eksploatacija nužan proizvod.

„Eksploatacija je usmerena na ekonomsko osiromašavanje, a borba se vodi oko ekonomskih resursa, što znači oko viška vrednosti proizvedenog radom ili oko materijalnih bogatstava“, rekao je on i upozorio da je režim Aleksandra Vučića poslednja faza političke metastaze onoga što je počelo krajem 80-ih godina prošlog veka.

Miloš Pankov, takođe jedan od osnivača APV-a i koautor Manifesta, posebno se osvrnuo na termin „javna dobra“ i rekao da su to proizvodi i usluge koji moraju biti dostupni svim članovima zajednice bez izuzetka.

„Čist vazduh, pitka voda, zdravstvena zaštita, obrazovanje i informisanje, javna bezbednost u savremenom društvu predstavljaju neophodan uslov, kako za opšti napredak, tako i za dobrobit, pristojan i dostojanstven život svakog pojedinca. Za razliku od zajedničkih dobara, gde to ne mora biti slučaj, upotreba javnog dobra od strane jednog korisnika ne sme biti na štetu drugih. Javna dobra, dakle, ne mogu biti predmet monopola, privatnog, partijskog interesa ili osnova za sticanje ekstraprofita“, rekao je on.

Pankov je napomenuo da su ukidanjem autonomije ta bogatstva oteta od građana Vojvodine, a kao primer devastacije javnog dobra on je naveo aktuelno uništavanje Banovine i Radio-televizije Vojvodine.

„Javna dobra nisu jedino što nam je potrebno da bismo dobro živeli, ali jesu preduslov opšteg društvenog napretka, ravnopravnosti i osnov na kom će se graditi dalji prosperitet zajednice, jačanjem ekonomije, pravne države, evropskih vrednosti“, rekao je Pankov.