1. Privredni razvoj i tranzicija ka obnovljivim izvorima energije
1.1 Investicije i program garantovanog posla za sve
Naš program privrednog razvoja zasniva se pre svega na velikim investicijama u obrazovanje, nauku, zaštitu zdravlja, energetiku i infrastrukturu. Zaposleni koji u kriznim vremenima dobiju otkaz u privatnom sektoru privremeno će biti angažovani na poslovima od javnog interesa u okviru svoje profesije kako bi se očuvala radna mesta, privredna aktivnost i podstakla javna potrošnja.
1.2 Novi zeleni ekonomski program
Ako želimo da sprečimo globalnu klimatsku katastrofu, neophodan je sveobuhvatni Zeleni ekonomski program ulaganja u obnovljive izvore energije na nacionalnom, evropskom i svetskom nivou. Zeleni ekonomski program transformisaće državnu ekonomiju, obezbediti nova radna mesta i čistu, svima pristupačnu energiju, bez dodatnog oporezivanja građana (s izuzetkom velikih zagađivača). Energetska mreža ostaje u javnom vlasništvu.
1.3 Čista energija i briga o životnoj sredini
Tranzicija ka ekološki prihvatljivim tehnologijama mora biti jedan od prioriteta brige o životnoj sredini imajući u vidu činjenicu da se većina energije u Srbiji proizvodi u termoelektranama na fosilna goriva, koje su među najvećim zagađivačima u Evropi. Država treba da podstiče u znatnijoj meri upotrebu solarnih panela, vetrogeneratora i geotermalne energije u individualnim domaćinstvima, a istovremeno da ulaže u nova elektroenergetska postrojenja. Svest o zaštiti životne sredine mora se podizati stalnom edukacijom stanovništva, ali i primenom oštrijih kaznenih mera.
1.4 Industrijska strategija
Kako bi se sprečio odlazak radno sposobnog stanovništva u inostranstvo, Vojvodina mora ponovo da se industrijalizuje. Industrijska strategija mora dati prednost domaćim, ekološki odgovornim kompanijama koje su godinama aktivne u Srbiji kroz povoljne kredite, subvencije pripremljenog zemljišta i pristup energetskoj infrastrukturi, shodno nivou tehnologije koju primenjuju. Jedan od uslova za subvenciju stranih kompanija bio bi mogućnost da se podsklopovi i delovi proizvode kod domaćih potkooperanata u Srbiji i da (zbog naplate poreza) sedište fabrike mora biti i sedište kompanije.
1.5 Radnička prava i različiti modeli upravljanja
Postojeći Zakon o radu unazadio je radnička prava i potrebno ga je hitno menjati afirmišući humane uslove rada, adekvatnu pravnu zaštitu radnika i slobodu sindikalnog delovanja. Naš dugoročni cilj jeste sistemska promena na relaciji poslodavac–zaposleni u pravcu demokratizacije ekonomije: afirmacijom različitih modela vlasništva i upravljanja u privredi, radničkom participacijom u upravnim odborima preduzeća, podsticajem razvoja zadruga, kooperativa i radničkog akcionarstva, aktivnije učešće zaposlenih u upravljanju preduzećima javnog sektora.
1.6 IT sektor, digitalizacija i visoke tehnologije
Digitalne tehnologije postaju sve značajnije komponente ekonomije, privrednog rasta i društvenog razvoja. Država stoga treba da podstiče proces digitalizacije poslovanja i usluga, kao i otvaranje novih radnih mesta u IT sektoru. Subvencije IT kompanijama moraju biti transparentno i planski uvedene tako da stimulišu konkurentnost na tržištu ne stvarajući uslove za monopol. Od naročitog je značaja kreiranje odgovarajućeg pravnog i poreskog okvira koji će objektivno i pravično vrednovati rad na internetu. Povrh toga, smatramo da se pristup internetu, kao neotuđivo pravo svakog čoveka, mora uvrstiti među osnovna ljudska prava.
1.7 Usluge
Unapređenje i ekspanzija sektora usluga u funkciji razvoja i podsticaja privrednog rasta, kako u privatnom tako u javnom sektoru, karakteristika je razvijenih ekonomija novog doba. Društvo jednakosti podrazumeva univerzalni pristup uslugama obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i rekreacije. One ne smeju biti prepuštene zakonima tržišta i zavisiti od platežne moći stanovništva.
1.8 Održiva poljoprivreda i selo
Da bi se sačuvali mali i srednji posedi i sprečila ukupna depopulacija Vojvodine, mora se podržati poljoprivredna proizvodnja: kroz direktna davanja po hektaru kao u susednim zemljama, stimulaciju ukrupnjavanja poseda, komasaciju, izgradnju sekundarne kanalske mreže, razvoj stočarstva. Za opstanak vojvođanskog ruralnog područja neophodna su ulaganja u osnovnu komunalnu infrastrukturu, saobraćajnu mrežu i digitalizaciju.
1.9 Zaštita prirodnih i javnih dobara
Protivimo se daljoj privatizaciji i prekomernoj eksploataciji zajedničkih prirodnih dobara: voda, zemljišta, rečnih obala i rudnih bogatstava. Javni prostori u naseljenim mestima (parkovi, trgovi, sportsko-rekreativni centri) treba da ostanu mesta okupljanja ljudi na dobrobit čitave zajednice, a ne podređeni interesima kapitala.
1.10 Upravljanje otpadom
Neophodno je što pre iz korena promeniti način tretiranja otpada, od uklanjanja postojećih deponija ka izgradnji objekata za recikliranje i upravljanje otpadom.
1.11 Saobraćaj i turizam
Razvoj turizma mora biti usklađen sa zaštitom životne sredine, promocijom prirodnih i kulturnih dobara i drugih specifičnosti Vojvodine. Kroz ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu prednost treba dati izgradnji i obnovi regionalne putne mreže, uključujući i železnički i vodni saobraćaj, biciklističke i pešačke staze, kako bi se poboljšala bezbednost i povezanost lokalnih zajednica.
1.12 Nauka u službi čoveka
Nauka mora da ima za cilj dobrobit čoveka i prirode i unapređenje kvaliteta života. Uz osnaživanje naučnih istraživanja na univerzitetima neophodna je decentralizacija naučnih istraživanja, te transparentna javna ulaganja u istraživanja i razvoj sektora od opšteg interesa u kojima se može ostvariti komparativna prednost. Preduzećima koja ulažu u nauku i razvoj inovacija treba obezbediti poreske olakšice i finansijsku pomoć u svim fazama inovacionog ciklusa od ideje do realizacije proizvoda ili usluga. Deo ekonomske dobiti ostvarene na ovaj način vratio bi se u novi ciklus istraživanja i razvoja.
1.13 Monetarna i fiskalna politika
Država mora da uspostavi sistem finansijske i monetarne politike u pravcu ostvarivanja ravnoteže privrednog rasta i razvoja zemlje na realnim osnovama s jedne strane i obezbeđivanja ekonomskog prosperiteta i zadovoljavajuće materijalne egzistencije celokupnog stanovništva s druge strane. Sistem treba da ima karakteristike modernog socijalno usmerenog ekonomskog modela koji će prevazilaziti nedostatke tržišne ekonomije u cilju zaštite i unapređenja ekonomskog položaja svih građana.
1.14 Progresivno oporezivanje
Srbija je jedna od država s najvećim nejednakostima u prihodima u Evropi, ali i pored toga primenjuje fiksnu poresku stopu koja favorizuje najbogatije. Progresivno oporezivanje svih vrsta prihoda, imovine i nasledstva, vodi nas od društva jednakih šansi ka socijalno odgovornom društvu. Neophodno je stvaranje preduslova za uvođenje zagarantovanog osnovnog dohotka (dividende) i razmatranje globalnih inicijativa za limitiranje maksimalnog ličnog bogatstva.
2. Društvena jednakost
2.1 Socijalna politika
Adekvatna socijalna politika jedan je od važnih instrumenata zaštite ugroženih grupa kroz materijalna izdvajanja, koja zahvaljujući aktuelnoj budžetskoj projekciji na državom nivou nisu dovoljna. Da bi se sprečio porast siromaštva među starima, potrebno je uvesti zaštitni dodatak za lica s niskim prihodima i povećati kapacitete i ekonomsku pristupačnost domova za stara i nemoćna lica. Snažnija podrška roditeljstvu ostvariće se povećanjem materijalne i socijalne dobrobiti dece, unapređenjem uslova u kojima deca rastu i izjednačavanjem njihovih životnih šansi, kao i merama materijalne i druge podrške roditeljima kao što su duži godišnji odmor i porodiljsko odsustvo za oba roditelja.
2.2 Zdravstvena zaštita
Kvalitetna zdravstvena zaštita ne sme biti privilegija, već osnovno pravo svakog građanina, bez obzira na materijalno stanje i radni odnos i bez razlike u odnosu na oblik vlasništva ustanove koja pruža zdravstvenu zaštitu. Ona mora biti lako dostupna, uključujući dovoljan broj zdravstvenih radnika na svim nivoima zdravstvene zaštite, s posebnom pažnjom usmerenom na primarnu zdravstvenu zaštitu, gde tokom narednih pet godina treba obezbediti jednog izabranog lekara na hiljadu građana, a tokom narednih deset godina jednog izabranog lekara na 500 građana. Kvalitetna zdravstvena zaštita ne sme biti skoncentrisana samo u velikim centrima. To se može ostvariti decentralizacijom, uključujući i obrazovanje zdravstvenih radnika i postavljanje domova zdravlja i opštih lokalnih bolnica u centar zdravstvene zaštite.
2.3 Obrazovanje i vaspitanje
Obrazovanje kao jedno od osnovnih društvenih obaveza podrazumeva: formiranje i razvoj kritičkog mišljenja, objektivnog rasuđivanja, otvorenost ka saznanju i sposobnost samostalnog i odgovornog odlučivanja. Javno i besplatno obrazovanje preduslov je za ukidanje velikih ekonomskih razlika među ljudima. Da bi se ostvarilo u praksi, potrebno je kontinuirano ulaganje u infrastrukturu škola i nastavni kadar, koji mora dobiti adekvatno društveno priznanje, stručno uvažavanje i platu za svoj rad.
2.4 Penzioni sistem
Zalažemo se za formiranje penzionog fonda van domašaja političkih vlastodržaca. Penzionerima treba povratiti dostojanstvo da bi postali uvaženi deo zajednice, a ne kao dosad – kategorija na rubu siromaštva i društvene margine.
2.5 Stambena politika
S obzirom na to da će se višedecenijski proces preseljenja stanovništva iz seoskih područja u gradska nastaviti u budućnosti, država mora na tržištu stanova intervenisati s većom količinom stambenog prostora u svom vlasništvu kako bi ponudila dugoročne zakupe pod povoljnim uslovima stanovnicima koji ne mogu plaćati tržišnu cenu. Pravo na stanovanje mora biti univerzalno pravo za sve, bez obzira na materijalni i radni status.
2.6 Mladi
Jedan od najvećih problema s kojim se kao društvo suočavamo jeste migracija stanovništva, tj. „odliv mozgova“, pogotovo mladih, u potrazi za boljim životom ili obrazovanjem. Među neophodnim merama za promenu takve prakse jeste podsticanje zapošljavanja mladih i oslobađanje od poreza i doprinosa u prve tri godine nakon što pronađu prvi posao, kao i subvencioniranje rešenja stambenog pitanja, roditeljstva i kontinuiranog obrazovanja.
2.7 Kultura i mediji
Da bi kultura bila podjednako dostupna svima, potrebno je obezbediti besplatan pristup građana ustanovama kulture (bibliotekama, muzejima, galerijama, pozorištima, kulturnim centrima), ulagati u očuvanje kulturnog nasleđa, uz istovremeno podsticanje umetničkih sloboda i svih oblika savremenog umetničkog stvaralaštva. Društvena jednakost podrazumeva negovanje i slobodno izražavanje kulture različitih društvenih grupa, nacionalnih i verskih zajednica kroz međusobno uvažavanje i interakciju. Zalažemo se za punu slobodu medija i izražavanja, uz ograničenja koja podrazumevaju sankcionisanje govora mržnje i nasilja. Podržavamo razvoj javnih medijskih servisa, istraživačkog novinarstva i novinarstva usmerenog prema potrebama osetljivih društvenih grupa.
2.8 Rodna ravnopravnost
Svakome garantujemo pravo da slobodno i javno (ako to želi) iskaže svoj rodni identitet. Aktivno ćemo zastupati mere za poboljšanje društvenog položaja žena kako bi u svim domenima javnog i privatnog života bile ravnopravne s muškarcima. Zalažemo se za legalizaciju istopolnog partnerstva isto onako kako je to ostvareno u drugim državama u okruženju.
2.9 Borba protiv diskriminacije i svih oblika nasilja
Razvoj tolerancije i zajedništva, te briga o bezbednosti svih društvenih grupa, posebno onih osetljivih, mora biti prioritet svakog društva koje teži demokratiji, političkom, socijalnom i opšteljudskom progresu. Neophodno je što hitnije izglasavanje i primena antidiskriminacionog zakona, po ugledu na najprogresivnije zemlje Evrope, kao i aktivna borba protiv stigmatizacije.
3. Demokratizacija društva, reforma političkog i pravnog sistema
3.1 Reforma političkog sistema
Neophodno je donošenje krovnog zakona o političkom sistemu Srbije koji bi obuhvatao izmenu Zakona o političkim strankama i svih izbornih zakona. Novi izborni zakon obezbediće da, umesto stranaka, građani biraju svoje predstavnike (poslanike i odbornike), određenim modelom preferencionalnog proporcionalnog izbornog sistema, a obezbediće i efikasne mehanizme za sprovođenje slobodnih i fer izbora na svim nivoima. Ovim izmenama ponovo se uspostavlja odgovornost poslanika i umanjuje uticaj stranaka, koje više neće funkcionisati kao privatna preduzeća, te se vraća poverenje u demokratiju i vladavinu prava.
3.2 Decentralizacija i regionalizacija države
Decentralizacija društva u širem smislu podrazumeva decentralizaciju odlučivanja kako u ekonomskoj sferi tako i u bezbednosnoj, kulturnoj, obrazovnoj sferi i drugim važnim društvenim segmentima. Decentralizacija nije ukidanje države, već davanje mogućnosti i slobode odlučivanja i upravljanja sopstvenim radom i resursima, regijama i lokalnim samoupravama. Srbija je jedna od malobrojnih država koja nema regione i zato smatramo da je neophodno da dođe do regionalizacije kako bi se sprovela supsidijarnost i davanje određenih ingerencija nižim nivoima vlasti.
3.3 Autonomija Vojvodine
Autonomija Vojvodine kao konstitutivnog dela Srbije s izvornim ovlašćenjima neotuđivo je pravo građana i građanki Vojvodine. Ona mora da obuhvata šira ovlašćenja pokrajinske vlasti, mogućnost da građani Vojvodine upravljaju javnim dobrima na teritoriji Vojvodine. Ona bi takođe podrazumevala kontrolu finansijskih tokova, mogućnost stvaranja sopstvenih politika i prava na privredni razvoj, javnu bezbednost, obrazovanje, nauku, zaštitu zdravlja, kulturu i druge vidove društvenih delatnosti. Vojvodina ima svoje specifičnosti, kao što su bogatstvo raznolikosti i posebnosti iskazane u njenoj autonomiji. Ona je faktor stabilnosti u regionu, a ne nestabilnosti. Autonomija prihvata ideju solidarnosti, a protivi se nastavku eksploatacije i pljačke.
3.4 Transparentna vlast i građanska participacija.
Transparentnost vlasti podrazumeva javnost u radu svih državnih javnih službi, što znači da se mora uspostaviti veći nivo odgovornosti i prestanak zloupotrebe javnog sistema, kao i ukidanje klauzule tajnosti sa svih dokumenata koji po zakonu nemaju karakter tajne. Želimo jasne kriterijume merenja učinka i odgovornost svakog pojedinca na svim nivoima vlasti za neuspeh i neodgovornost u upravljanju državnim i javnim institucijama. Participaciju građana vidimo kao metod približavanja vlasti građanima, kroz jačanje lokalne samouprave, veću nadležnost mesnih zajednica, učešće pojedinaca i udruženja građana u procesima kreiranja politika putem participativne demokratije.
3.5 Lustracija
Zalažemo se za donošenje novog zakona o lustraciji kojim bi na društveno i pravno prihvatljiv i efikasan način bila utvrđena i sankcionisana politička odgovornost pojedinaca za kršenje ljudskih prava počev od 23.03.1976. godine, kad je SFRJ ratifikovala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Zakon o političkoj lustraciji neophodno je doneti kako bi se prekinuo niz nepravednih i štetnih odluka, koje su rezultirale razaranjem države i društva, nebrojenim ljudskim žrtvama i zločinima, a još uvek nisu doživela svoju političku presudu. Proces sprovođenja lustracije nikako ne sme biti ideološki, stranački ili lično vođen.
3.6 Reforma pravosudnog sistema
Insistiramo na ravnoteži i strogoj podeli vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zalagaćemo se za sveobuhvatnu reformu pravosuđa s ciljem uspostavljanja efikasnog mehanizma zaštite građana od svih oblika zloupotrebe vlasti, a naročito za uspostavljanje nezavisnog tužilaštva s kapacitetom da samostalno sprovodi tužilačku istragu.
3.7 Borba protiv korupcije i klijentelizma
Fokusirani smo na efikasno sankcionisanje svih koruptivnih krivičnih dela, s ciljem razbijanja klijentelističkih mreža, na utvrđivanje i preispitivanje porekla imovine, oduzimanje imovine stečene krivičnim delom i drakonsko oporezivanje imovine koja je u neskladu s ostvarenim prihodima. Takođe se zalažemo za ukidanje prakse izbegavanja primene Zakona o javnim nabavkama tako što veliki projekti dobijaju karakter državnih tajni.
3.8 Ljudska prava i ljudska bezbednost
Uzimajući u obzir Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, zalažemo se za poštovanje ljudskih prava bez obzira na pol, rasu (ili boju kože), veroispovest, godine, imovinsko stanje, nacionalnost, zdravstveno stanje, poreklo i bilo koje drugo obeležje koje je obavezno i neophodno kako bismo stvarali bezbedno i stabilno društvo. Poboljšanje bezbednosti građana i građanki može se ostvariti reformom javne bezbednosti koja podrazumeva: decentralizaciju, depolitizaciju, dekriminalizaciju policije, kao i izmenu i dopunu ključnih zakona (ZOO, ZPP i dr.). Rad policije mora da se decentralizuje i da se obezbedi kontrola i odgovornost njenog rada prema građanima. Reforma sistema bezbednosti takođe podrazumeva i Sektor za vanredne situacije kao posebnu direkciju pri Vladi RS, kojim bi upravljali profesionalci iz određenih oblasti umesto policije.
3.9 Civilno društvo
Moramo povratiti ulogu i značaj civilnog društva u funkcionisanju demokratskog sistema. Civilno društvo donosi unapređenje kvaliteta funkcionisanja zajednice i sastavni je deo zvaničnih institucija i političkog poretka. Treba podržati rad udruženja i nevladinih organizacija na rešavanju specifičnih društvenih problema.
3.10 Evropske integracije i reforma Evropske unije
Srbija pripada porodici evropskih država politički ujedinjenih u Evropskoj uniji i shodno tome mora da nastavi put daljih integracija imajući u vidu svoje specifične interese. Smatramo da mora postojati usaglašavanje političkih faktora unutar Srbije u tome da li i kako vidimo našu državu unutar EU. Moraju se razjasniti načelna zastupanja od stvarnih postupaka, pridržavati se jasnih pravila o pridruživanju utvrđenih od strane evropskih institucija, kao i zemalja članica, koje ne sme biti predmet ucena i dnevnopolitičkih spekulacija. Priključenje EU ne sme biti cilj po sebi, već samo jedan korak ka zajedničkoj borbi u stvaranju istinski demokratske i solidarne, ujedinjene (i/ili pravedne) Evropske unije.
3.11 Regionalna saradnja
Nekada dobri odnosi u regiji nakon ratova duboko su poremećeni. Zbog toga Vojvodina (i Srbija) mora da radi na prevazilaženju tih problema i uspostavljanju izuzetnih odnosa sa susednim regijama i državama.
3.12 Međunarodna politika
Vojvodina i Srbija moraju da postanu aktivniji deo međunarodne zajednice uključujući se u političke, naučne, kulturne odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama. Naša država je mala u ekonomskom i demografskom smislu i upravo je u tome njena prednost da se kroz razne forme saradnje lakše poveže sa svetom. Decenijska izolacija, sankcije i samoizolacija pokazala nam je štetnost takve politike, koja se ogleda i kroz: društvenu depresiju, besperspektivnost, odlazak mladih i siromašenje društva u svim aspektima.