Zašto sam u Akciji progresivne Vojvodine
Dugo pamtim i nemam više ni strpljenja ni vremena za političare koji su nam u poslednje tri decenije uništili život i ogadili politiku ne rešavajući ništa osim zadovoljavanja ličnog interesa.
Od svega što su ostrašćeno govorili preživele su samo otrovne poruke nacionalizma i lažna obećanja o blagostanju u budućnosti koje još niko nije iskusio, baš kao što nikakvo iskustvo ne može otkriti vernicima da su prevareni, jer se niko nije vratio da ih u to uveri.
Dugo vremena vođeni kratkoročno osmišljenom politikom, još od Vidovdana na Gazimestanu 1989. godine, pošli smo strminom dekadencije koja je na kraju dovela do sveopšteg egzodusa Srba, a danas se nastavlja trajnim odlaskom naše dece iz Srbije.
Ne verujemo više praznim obećanjima, niti želimo da slušamo rasprave o aferama i glasove malodušnih da običan čovek ne može uticati na ono šta je za njega važno i da je nebitno ono na šta može da utiče.
Meni je važno samo ono što život čini korisnim za čoveka, za svakog od nas. Ne za samu državu, ni za vlast.
Zbog toga sa ljudima kojima je država iznad razuma, a nacija iznad čoveka ne raspravljam o državi i naciji.
Ja hoću u akciju sa ljudima koji žele da u Srbiji izgradimo prostor slobode, bezbednosti, pravde i jednakosti utemeljen na konceptu Srbije u čijem je fokusu građanin. Ne država koja služi vlasti. Ne vlast koja služi samoj sebi. To svakom građaninu garantuje Ustav Srbije u kome piše da je jedina suverenost u Srbiji ona koja potiče od građanina i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Državna vlast je ograničena pravom građana i građanki na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu o čemu pored Ustava svedoči i Rezolucija Evropskog parlamenta od 29. septembra 2005. godine, kojom se traži da se Vojvodini vrati autonomija kakvu je imala do 1990. godine, kada je imala više nadležnosti i bila lokomotiva privrednog i društvenog razvoja Srbije na putu ka evropskim integracijama.
Građani i građanke Vojvodine i drugih regiona u Srbiji nisu više spremni ni obavezni da prihvate dalje oduzimanje i tiho nestajanje autonomije, niti žele da trpe dalje ekonomske gubitke zbog centralizovane državne vlasti, koja po prirodi stvari ne može rešavati probleme daleko od njihovog izvora, u kojoj nije naglašena odgovornost pojedinaca.
Vojvodina je istorijska, multinacionalna, multikulturalna i ekonomska regija koju zajednički gradi 27 etničkih zajednica i uvek je bila faktor stabilnosti pomažući druge delove Republike Srbije, ali želi da zna gde će se, kako i zašto trošiti novac i ne može dozvoliti da se arči i banči njena imovina.
Za svaku vlast od vremena nasilno oduzete autonomije, Vojvodina je mirna „krava muzara“ koja puno daje i kojoj malo treba, što je rezultiralo da Srbija ima izvoz hrane od 3,6 milijarde dolara, a Nizozemska više od 90 milijardi dolara.
Slobodna obradiva državna zemlja, koja se prostire na oko 200.000 hektara ne ustupa se mladima koji postepeno treba da zamene 120.000 poljoprivrednika starijih od 70 godina. Od 4.700 sela u Srbiji – 1.200 sela nestaje, jer u 150.000 kuća nema stanovnika, dok 50.000 kuća nema vlasnika. Iz sela u gradove preselilo se više od milion ljudi i sada u selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Natalitet nam je na nivou Prvog svetskog rata i ako ovako nastavimo biće nas sve manje i biće nam sve gore, jer Srbiju godišnje napusti preko 50.000 mladih (reproduktivnih) i obrazovanih ljudi.
Poslednji je čas da se uozbiljimo i postanemo ljudi koji ne beže od sopstvene odgovornosti, jer ona štiti našu čast zbog koje nemamo pravo da pognemo glavu pred idejama koje nisu naša ubeđenja i da se krijemo od svoje dužnosti.
Promena je moguća jedino ako zajedno stvorimo novu politiku za bolje i pravednije društvo i spremno koračamo sa ljudima na strani istine i poštenja.
Vratimo Vojvodini budućnost u evropskoj Srbiji u miru sa svojom savešću.
Član inicijativnog odbora APV
Velimir Kovačević