Zašto je Srbija isključena iz projekta EU Via Karpatia i ne nalazi se na spisku država partnera ?
Ovih dana putem domaćih medija upoznati smo s tim da se privodi kraju projekat Via
Karpatia, mreža auto-puteva koja će znatno poboljšati povezanost između zemalja
severne, centralne i južne Evrope (Litvanije, Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije,
Bugarske i Grčke) podstičući njihov privredni i teritorijalni razvoj. Putanja budućeg
evropskog koridora jeste takva da potpuno zaobilazi Srbiju i premda je u opisu
projekta planirano nekoliko grana ka okolnim državama koje su navedene kao
partneri u ovom projektu (Belorusija, Turska, Moldavija), među njima se ne nalazi
naša država. Činjenica da je Srbija izostavljena iz ovako značajnog projekta koji
okuplja gotovo sve susedne zemlje jasan je signal da smo sve više isključeni iz
evropskih integracija. Bolja saobraćajna veza susednih država (Rumunije i Bugarske) s
ostatkom Evrope podrazumeva da će biti umanjen značaj kopnenih koridora kroz
Srbiju, a delovi njene teritorije, kao što je vojvođanski Banat (koji ovim ostaje jedini
region u okolini bez kvalitetne saobraćajne infrastrukture) postaće još manje značajni
i manje atraktivni za ulaganja.
Akcija progresivne Vojvodine postavlja pitanje zbog čega Vlada Srbije, koja je sve
vreme imala saznanja o projektu Via Karpatia, nije pokrenula inicijativu da
postane partner u ovom projektu izgradnjom auto-puteva i brzih saobraćajnica
kroz Vojvodinu, prema rumunskom delu Banata, kuda je planirana buduća trasa
koridora? Da li je stvarni razlog zbog čega je Srbija izostavljena iz projekta podrška
Vlade Srbije Putinovom režimu, s obzirom na izjavu predsednika Rumunije Klausa
Joanisa da je Via Karpatia posebno važna u kontekstu ukrajinsko-ruskog rata i
pronalaženja alternativnih ruta za izvoz žita? Građani moraju da znaju odgovore na
ova pitanja kako bi bili svesni cene koju će platiti zbog toga što je vladajuća stranka u
Srbiji u praksi potpuno odustala od evropskih integracija.
Tužna realnost Srbije je da ostajemo sve više na margini Evrope. Dok druge zemlje
istočne i centralne Evrope jačaju saobraćajne, infrastrukturne i privredne kapacitete
ovim i sličnim projektima, predsednik Srbije svojim građanima može da obeća samo
jeftiniji šampon, pileći parizer i krompir, što neodoljivo podseća na politiku režima
Slobodana Miloševića tokom sankcija devedesetih godina prošlog veka.