Posao saobraćajne policije najpre regulacija saobraćaja, a ne kontrola i kažnjavanje

Nije nas mnogo iznenadila vest da saobraćajna policija u Beogradu pooštrava kaznenu politiku i da od 10. februara počinje da podnosi prekršajne prijave protiv vozača koji prođu vozilom na crveno svetlo semafora ispred raskrsnica ili obeleženog pešačkog prelaza. Da bi sistem kontrole saobraćajnica funkcionisao još efikasnije, na raspolaganju im je sistem nadzora koji čine 662 kamere na 262 lokacije u gradu. Za prolazak na crveno svetlo na semaforu propisane su veoma visoke novčane kazne i oduzimanje vozačke dozvole najmanje tri meseca, a za teže prekršaje izriče se i kazna zatvora.

Građani Srbije, međutim, treba da znaju kako sistem zasnovan na kontroli, nadzoru i oštrim kaznama neće doneti nikakve rezultate jer je na taj način zapostavljena osnovna uloga saobraćajne policije – regulacija saobraćaja na raskrsnicama i drugim kritičnim mestima. Strategija saobraćajne policije trebalo bi da je usmerena ka tome da se saobraćaj neometano odvija, da se što više spreče gužve, zakrčenja saobraćaja, kolone i slično. Tako se stvaraju preduslovi za bezbednu vožnju i samim tim se smanjuje i broj prekršaja. Kontrola saobraćaja je od sekundarnog značaja i, ako ne postoji adekvatna regulacija, sama po sebi nije dovoljna.

Akcija progresivne Vojvodine skreće pažnju na to da se policija u Srbiji sve više koristi kao represivni mehanizam državne moći i udarna pesnica režima umesto da bude servis građana, što se vidi i na ovom najnovijem primeru. Nadzor, kontrola i strah od kažnjavanja nisu instrumenti demokratske vlasti i kao što neće doprineti da živimo bezbednije i sigurnije, nisu ni adekvatno sredstvo za uvođenje reda u saobraćaju.