Poljoprivreda u Vojvodini propada, potrebne hitne mere za oporavak

Vojvodina je vekovima bila žitnica Evrope. Plodna zemlja omogućila nam je obilne prinose ratarskih kultura i razvijeno stočarstvo. Od poljoprivrede su živele stotine hiljada porodica. Ona je bila baza za razvoj industrije i drugih privrednih grana, za rast životnog standarda u čitavoj pokrajini.

Danas je poljoprivreda u Vojvodini na kolenima. Sela i manji gradovi propadaju. Samo za proteklih deset godina broj poljoprivrednih domaćinstava smanjio se za 25.000 i sve više zemljoradnika napušta svoj posao prinuđeno da se seli u velike gradove. Stočni fond se za poslednje četiri decenije prepolovio, a zbog nedostatka prirodnog đubriva zemljište je sve slabijeg kvaliteta – procenat humusa drastično opada!

Posledice već vidimo svi. Poskupljuju osnovne životne namirnice iz dana u dan. Zbog slabe ponude na domaćem tržištu vlada nestašica mleka jer je uništeno govedarstvo. Od nekadašnjih 447.000 grla sad ih je u Vojvodini ispod 250.000. Nikad se u istoriji nije dogodilo da kod nas cena svinjskog i goveđeg mesa, mleka, putera bude među najvišim u Evropi.

Za propast poljoprivrede najviše je odgovoran režim Srpske napredne stranke, koji je od dolaska na vlast drastično umanjio sve subvencije individualnim proizvođačima, rasprodao ogromne površine najplodnijeg zemljišta sumnjivim stranim kompanijama, pretvorio ih u deponije guma i drugog fabričkog otpada i ne čini ništa da omogući pristojne uslove za život ljudi na selu.

U avgustu 2022. godine pobunili su se vojvođanski paori i organizovali blokade glavnih ulica Novog Sada. Zahtevali su od Vlade Srbije da se ukine zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda i da se usvoje hitne mere kako bi se pomoglo ljudima ostavljenim na cedilu da trpe posledice suše, enormnog rasta cene goriva i veštačkog đubriva. Zaključak protesta bio je da vlada nije ispunila njihove zahteve. Srljamo u katastrofu i zato su potrebne hitne mere za spas poljoprivrede u Vojvodini!

Moraju se uvesti direktne subvencije po grlu stoke i po hektaru za površine do stotinu hektara u vlasništvu, kao u susednim državama. Da bi se sačuvao kvalitet zemljišta, potrebno je hitno pošumljavanje i formiranje zaštitnih pojaseva jer drveće štiti od erozije, ublažava klimu i podstiče veću količinu padavina. Iznad svega, neophodno je ulagati u razvoj sela i manjih gradova (ne samo Beograda, gde se obrće polovina novčanih tokova u Srbiji); graditi puteve škole, bolnice, komunalnu infrastrukturu, kako bi ljudi imali pristojne uslove za život i podizanje dece. To je jedini način da ljudi ostanu da žive ovde, da se zaustave masovne migracije u velike gradove, da Vojvodina bude ponovo prostor mira i blagostanja.