Hitno zaustaviti demontiranje pruga po Vojvodini

Akcija progresivne Vojvodine upozorava javnost da se odlukom JP Železnice Srbije planira uklanjanje jedne trećine postojeće železničke mreže u Vojvodini u bliskoj budućnosti.

Infrastruktura železnice Srbije objavila je, naime, 6. januara 2022. godine javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica povodom rashodovanja i uklanjanja oko 410 kilometara pruga na sledećim pravcima: Horgoš–Kanjiža, Kanjiža–Senta, Senta–Bečej, Bečej–Vrbas, Bečej–Žabalj, Bečej–Čurug, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor–Riđica, Vladimirovci–Kovin, Zrenjanin fabrika – Vršac, Karavukovo–Bač, Petrovaradin–Beočin, Kikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin fabrika. Na nekim od tih deonica saobraćaj se ne odvija već dugo, ali je vrlo upitno uklanjanje pojedinih pruga poput pravca Zrenjanin–Vršac, gde je stanje koloseka solidno, čak su popravljeni i železnički mostovi u Sečnju i Konaku. S malim ulaganjima u infrastrukturu taj pravac bi se lako mogao osposobiti za kvalitetan putnički saobraćaj.

Pored demontaže šina, kolosečnog pribora i skretnica i njihove prodaje u staro gvožđe mnogo veći problem jeste prelazak nadležnosti, vlasništva nad pružnim objektima (železničke stanice, magacini, bokternice…) i katastarskim parcelama na kojima se pruge i objekti nalaze sa Železnice na Republičku direkciju za imovinu. Direkcija time dobija pravo na dalje raspolaganje, čime je omogućena njihova konačna prodaja – što praktično znači trajno uništenje železničkih koridora. Treba napomenuti da se prilikom ukidanja železničkih pravaca u drugim zemljama u Evropi vodi računa da se sačuvaju železnički pravci za njihovu moguću ponovnu upotrebu u budućnosti.

Velik je problem što javnosti nije dostupna dokumentacija o studijama i procenama rentabilnosti navedenih pravaca na osnovu kojih su donete odluke o pretvaranju železničke mreže Vojvodine u staro gvožđe. Da li se ovim procenama (ako su uopšte rađene) vodilo računa o ekološkom aspektu razvoja saobraćaja u Vojvodini? Primena železnice kao zelenog transporta opravdana je ako imamo u vidu obavezu ispunjenja klimatskih ciljeva Evropske unije. Do 2050. godine potrebno je smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 90%. Saobraćaj je odgovoran za četvrtinu emisije gasova s efektom staklene bašte, a železnica je ubedljivo najmanji zagađivač. Upotrebom železnice u lokalnom prevozu putnika i robe znatno bi se doprinelo zaštiti životne sredine.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da je odluka o ukidanju navedenih pruga izuzetno štetna, da je doneta ishitreno i da je potrebno obaviti sveobuhvatnu kvalitetnu stručnu analizu.