Brza pruga Novi Sad – Beograd ne može da zameni
uništenu putnu i železničku mrežu Vojvodine
Povodom svečanog okupljanja kojim je Srpska napredna stranka proslavila otvaranje brze pruge Novi Sad – Beograd, Akcija progresivne Vojvodine pita: ima li uopšte razloga za slavlje i ko treba da se raduje? Jesu li to građani Apatina, Sombora, Kikinde, Zrenjanina, Kovina, Vršca i drugih naselja u Vojvodini koji će uskoro ostati bez železničkog saobraćaja u svom okruženju, a putna mreža im je u katastrofalnom stanju? Železnice Srbije su, naime, uporedo s otvaranjem ove rekonstruisane pruge najavile uklanjanje 15 drugih u Srbiji, a među njima je čak 14 u Vojvodini. Zasniva li Srpska napredna stranka viziju razvoja na tome da ostatak Vojvodine prestane da postoji i svede se na saobraćajni koridor između dva najveća grada u državi? Koliko će obični građani s platom od 40.000 dinara imati uopšte koristi od nove železničke pruge do Beograda ako se zna da je planirana cena karte 1600 dinara, dvostruko više nego ranije?
Istina je da železnički saobraćaj u ostatku Vojvodine odumire, a glamurozni doček jednog voza služi da prikrije tu činjenicu. To se događa u vreme kad većina evropskih i svetskih država ubrzano ulaže u razvoj železničke infrastrukture na čitavoj teritoriji jer taj vid transporta doprinosi manjoj emisiji štetnih gasova i boljem kvalitetu putovanja, života i rada.
Umesto predstave kakvu smo juče imali priliku da vidimo, Srpska napredna stranka u kampanji za parlamentarne izbore treba da objasni građanima Vojvodine zašto je odustala od izgradnje auto-puteva na međunarodnim koridorima kroz Vojvodinu, kao što je auto-put Pančevo–Vršac–Temišvar? Zašto se kasni s izgradnjom poluauto-puta Novi Sad-Šabac? Šta je s rekonstrukcijom puteva drugog reda u Vojvodini i zbog čega se ne ulaže u razvoj železničke mreže između naselja gde ona već duže od jednog veka postoji?
