Akcija progresivne Vojvodine podržava pravo na slobodno okupljanje i druga prava LGBT+ osoba
Ove subote se održava deseta po redu Prajd šetnja u Beogradu. Akcija progresivne Vojvodine podržava pravo građana na slobodno okupljanje i protest, kao i zahteve Beograd Prajda za poboljšanje položaja LGBT+ zajednice u Srbiji.
Prošlo je 20 godina od prvog pokušaja održavanja Prajda u Srbiji, koji se završio tragično: ekstremna desnica se pojavila na skupu u velikom broju i nasilno rasterala malobrojne učesnike, koji su se tad okupili, dok je reakcija policije gotovo potpuno izostala. Od tada se mnogo toga promenilo nabolje, i to najviše kao rezultat aktivnog zagovaranja samih LGBT+ aktivista, kao i jednim delom zbog uticaja međunarodnih tela (pre svega Evropske unije), dok su se dosadašnje vlasti uglavnom vrlo nerado bavile problemima LGBT+ osoba.
Tako smo i ove godine bili svedoci inicijative da se donese zakon o istopolnim partnerstvima. Bez obzira na to što je potekla od Ministarstva za ljudska prava i društveni dijalog, ona je bila propraćena i izjavama drugih predstavnika vlasti koje ukazuju na to da kod njih i dalje postoji otpor da se taj zakon uopšte donese. Zakon je trenutno i dalje na čekanju i upitno je kad će (i hoće li) on na kraju biti donet. Zbog toga će slogan Beograd Prajda ove godine biti upravo „Ljubav je zakon “, kako bi se ukazalo na potrebu LGBT+ zajednice da se u tom pogledu izjednači s većinskom populacijom.
Međutim, problemi LGBT+ zajednice mnogobrojni su i rešenja se ne nalaze samo u donošenju specifičnih zakonskih regulativa. Iako one treba da otklone zakonske barijere koje postoje za LGBT+ zajednicu (pre svega kroz donošenje zakona o istopolnim partnerstvima, kao i zakona o rodnom identitetu), brojni problemi koji pogađaju LGBT+ osobe jesu isti oni koji pogađaju i ostale građane ove države: nezaposlenost, neadekvatan pristup stanovanju, zdravstvu itd. Razlika je pre svega u tome što svi ti problemi LGBT+ zajednicu pogađaju disproporcionalno i na specifične načine. Istinski socijalna i demokratska država morala bi se pozabaviti rešavanjem tih problema na ozbiljan način i na sistematičnom nivou, s posebnom pažnjom na specifične izazove s kojima se LGBT+ osobe (kao i pripadnici drugih ugroženih grupa) suočavaju.